autonomni studenti

Prenosimo članak Mihajla Pantovića iz E-novina u kojem piše o studentskim protestima u Srbiji kao dijelu globalne studentske pobune.

U poslednje vreme cela planeta u skoro svim svojim delovima postaje svedok mnoštva studentskih pobuna. Sve je počelo u Austriji, gde se nakon protesta od 45.000 ljudi započela okupacija Univerziteta umetnosti. Protesti su se ubrzo proširili na ostale univerzitete u ovoj državi, kao i u Nemačkoj, a nekoliko dana kasnije, na studentskim zborovima u Beču je bilo preko 1,500 ljudi kada su objavljivane vesti o pobunama i okupacijama univerziteta i u Torinu, Rio de Žaneiru, Tokiju i drugde širom sveta.

Ova globalna pojava se odskora manifestovala i u Srbiji, sa sve lokalnim karakteristikama i štimungom ovih prostora. Tako su se, u atmosferi opšte inertnosti, uz arogantnost Vlade, podvojenost studenata, nesolidarnost i zajedljivost neinformisanih građana koji su zbog blokada bivali u saobraćajnim zastojima, ipak dosta uspešno desili prvi protesti.

Studenti, pitajte vladu

U susret novoj akademskoj godini većina studenata susrela se sa novim problemima i poteškoćama izazavanim izmenama zakona o visokom školstvu. Prvi korak ka sprečavanju dalje komercijalizacije znanja i urušavanju njegove vrednostnosti studenti su videli u izlasku na ulice i formiranju 6 konkretnioh zahteva za Vladu.

Sve viši uslovi upisa, uz i dalje nereformisano gradivo, kao i neregulisano finansiranje master studija (Arhitektonski, Mašinski i Fakultet likovnih umetnosti) bili su osnovni činioci njihovog nezadovoljstva.

Glavni zahtevi studenata bili su zbirni upis tekuće godine studija, određivanje budžetske kvote za master i doktorske studije, kao i sastavljanje komisije u kojoj bi učestvovali i studenti čiji bi zadatak bio revizija broja ESP bodova koje po bolonjskom principu nosi svaki predmet.

Na većini fakulteta za upis naredne studijske godine na budžetu bilo je neophodno prikupiti 48 ESP bodova u toj školskoj godini. Ovaj nov način obračunavanja položenih ispita izazvao je svojevrsne paradokse i nedoslednosti, pa je ovaj idalje neusvojeni zahtev bio prvi na listi od šest ponuđenih državi:

1. zbirni upis (37+42+48 ESPB bodova); Kako je prošle školske godine uvedeno da se za uslov računaju dsmo ispiti dati u tekućoj školskoj godini, predlog je bio da se to promeni i da studenti upisuju godinu na osnovu ukupnog zbira bodova koji su postigli tokom školovanja. Tako bi se izbegla lošija poziciji ako se položi više ispita u tekućoj godini studiranja gde oni koji nisu očistili godinu imaju u sledećoj godini veći izbor predmeta koje mogu da polažu i sakupljaju bodove. Drugo, ESPB bodovi bi trbalo da izmere opterecenje studenata na određenom kursu (pohadjanje nastave, seminarski, ispite), a ovako to nije slučaj, jer se bodovi ne dobijaju u godini slušanja , nego samo godini polaganja ispita (tako se vrednuje samo polaganje)

2. da drzava plati školarinu (ne da se stave na budžet, nego da ima se plati školarina) svima onima koji su dali uslov na svojim fakultetima, a zbog toga sto su tamo probijene budžetske kvote ne mogu da upisu na budžet (postoje studenti koji su očistili godine a ne ulaze na budžet, što zbog toga što su bili prethodne godine na samofinansiranju, što zbog toga što ako se budu rangirali svejedno neće upasti na budžet, jer nemaju dovoljno dobre proseke. Razlog tome je broj budžetskih studenata prema odredjenoj “klizecoj skali” koji se svake godine moze povecati samo za 20% prethodnog broja budzetskih na tom fakultetu, a broj studenata koji ispune sve uslove može biti veći.

3. Određivanje kvote za budžetska mesta na master studijama. Na početku je bilo nula mesta, tokom pregovora, pre protesta je uveden minoran broj mesta. Pogotovu ako se zna da ne stiče se zvanje diplomiranog dok se ne završi master, jer su zvanja nezgapno klasifikovana na državnom nivou, pa bi na master(razlikuje se od magistarskih studija) trebalo da idu skoro svi

4. uvođenje budžetskih mesta na doktorskim studijama

5. da se uvede grejanje fakultetima koji ga nemaju

6. da se poništi bespravno ukidanje budžetskog statusa studentima treće godine Fakulteta primenjene umetnosti

Da li pamtiš barikadu

Studenti već nekoliko meseci aktivno pokušavaju da poprave svoj položaj i nađu zajednički jezik sa svim nadležnim institucijama. Kako većina njihovih osnovnih zahteva nije ispunjena, a odlaganje, odbijanje i zavaravanje su bili otprilike sve što su dobijali od države, studenti se odlučuju na pobunu, zaoštravanje metoda zarad neodustajanja od ispunjenja zahteva. Tako se protestima u borbi za racionalne i pravedne uslove kvalitetnijeg studiranja kolegama širom sveta pridružuju Univerzitet umetnosti u Beogradu i Beogradski univerzitet (Filološki, Filozofski, FPN, FON, Defektološki, Hemijski, Geografski, Fizički, Matematički, Fizočka hemija, Građevinski).

Katastrofalna situacija poslednjih pet godina na određeni način je dobila zvaničnu potvrdu izjavom ministra obrazovanja, Žarka Obradovića, da ministarstvo neće imati novca za profesorske plate i da će rešenje biti ili to da se one smanjuju ili da ih studenti plaćaju . Ovo je samo kulminacija nagomilanih problema u srpskom visokom obrazovanju koje je godinama tema na dnu državnih prioriteta.

Ni nakon narednog protesta od početkom oktobra, kada je na ulicama Beograda bilo više od hiljadu studenata i u tom momentu blokirana tri fakulteta ( Arhitektonski, DIF, FLU), pa sve do nekoliko sporadičnih protesta pregovori se u glavnoj tački zbirnog upisa nisu pomerili sa mrtve tačke.

Mnogi fakulteti nisu dostavili potrebne podatke o prolaznosti studenata ni u drugom predviđenom roku, što je iskorišćeno kao izgovor da se rešavanje problema prolongira. Univerzitet je ostao nezainteresovan da razreši ovu krizu, pa je i ovo pitanje u jednom trenutku prepustio komisiji ministarstva prosvete. Na sednici Senata Univerziteta, održanoj 4. novembra, svi studentski zahtevi bili su odbijeni.

Tek nakon potonjih blokada mostova i značajnih beogradskih saobraćajnica, krajem novembra Vlada na ulici okupljenim studentima nudi nekakva rešenja.

Vlada njima odgovara

Vlada je konstatovala da zahtev studenata o zbirnom upisu godine ne može prihvatiti, pošto nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi o potrebnih 48 ESPB bodova kao uslovu za upis akademske 2009/2010. godine, a preuzela je i obavezu da prilikom izrade budžeta Republike Srbije za 2010. godinu maksimalno uvaži zahtev studenata o adekvatnom izdvajanju sredstava za obrazovanje.
Zaključci vlade, među kojima je i formiranje radnog tela sastavljenog od predstavnika univerziteta, studenata, Ministarstva prosvete i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, sa zadatkom da prati proces reforme visokog obrazovanja, biće dostavljeni Ministarstvu prosvete, Ministarstvu finansija i Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo. Naizgled Vlada ispunjava pet od šest studentskih zahteva, ali je to zadovoljilo predstavnike samo nekih fakulteta (FPN,FON) koji na osnovu toga protest smatraju završenim.

Ipak, studenti sa većine fakulteta nisu zadovoljni, jer smatraju da nijedan zahtev nije ispunjen, uočavajući da je Vlada u saopštenju koristila formulacije poput „preuzela obavezu”, „tražiće informaciju”, ali bez preciziranja rokova. Takođe primedbu stavljaju i na to što iako su svi fakulteti dobili dopis Ministarstva da upišu sve studente koji imaju 48 bodova, u tom dopisu nije navedeno kako će oni biti finansirani. Tako se protest nastavlja, a studenti osim ovih partikularnih zahteva idu i ka obuhvatnijem – izmeni Zakona o visokoškolskom obrazovanju, čija je izmena i dopuna ionaku u pripremi. U okviru toga oni žele i adekvatnu regulaciju izbora studentskih predstavnika i ukazuju na problem sukoba interesa. Primer za tako nešto je aktuelni predsednik Studentskog parlamenta Jovan Ličina sa FPN-a, fakulteta na čije istupanje iz protesta je uticao , ujedno i član izvršnog odbora Demokratske stranke na opštini Palilula, i zamenik predsednika mesnog odbora Tašmajdan. Problem je dakle što je on član stranke koja je na vlasti sa kojom se pregovara, te se ne može jasno utvrditi čije će interese zapravo zastupati.

Ne vraća se šetnja stara

Studenti smatraju da mnogobrojni izolovani pritisci, pregovori, analize, protesti i blokade još uvek nisu doveli do odustajanja od modela koji svojom nekonzistentnošću i nelogičnošću sigurno prevazilazi sve dosad poznate planove u visokom obrazovanju na ovim prostorima. Oni misle da se na tome verovatno može zahvaliti samo činjenici da se fakulteti nadaju da će im ovaj pravac usmerenja doneti značajna novčana sredstva, ona sredstva koja država tvrdoglavo i bahato krije. Stoga, studenti sada pokreću novi talas protesta u želji za sveobuhvatnom mrežom koja bi rekreirala instituciju studentskog zbora, uz nove tribine na fakultetima, koncerte i slične akcije. U tome su dobili podršku brojnih sindikata iz Srbije, sa kojima su već i izvodili pojedine delove protesta, kao i pisma solidarnosti od kolega iz Austrije i Hrvatske, koji se već nalaze u borbi protiv „Bolonje” i za besplatno obrazovanje dostupno svima. Slična htenja imaju i srpski studenti, a čemu će sve kroz zahtev o izmeni Zakona o visokoškolskom obrazovanju stremiti i do koje će meri uspeti u svojim zahtevima zavisi od raznih okolnosti kao što su njihova kohezivnost, ali i nivoi inercije i solidarnosti u društvu uopšte. Za sada, česti zborovi na fakultetima, organizovanje novih protesta i performansa kao put ka omasovljavanju i ojačavanju pokreta su prve prilike za ogledanje ovih nivoa.